Svima je jasno i na ovim snimcima da Hasanov med nije pčelinji proizvod, nego da je proizveden, kako jedan šaljivdžija pčelar reče, „u loncu na tihoj vatri“. U ovoj tegli jedva da ima 4 procenta pravog meda, sve ostalo je šećer i aroma. On za teglu ovakvog meda ima maksimalne troškove od 1,5 marku. Zato je Hasan i našao ekonomsku računicu od 4 KM po kilogramu.
Ove slike stigle su iz Karlovca. Kupac se hvalio kako je u Kladuši polovinom maja naišao na domaći – krajiški med, a plaćao je kilogram po 4 KM. Zaista na etiketama piše da je riječ o domaćem šumskom i livadskom medu, pčelara Hasana. Čak je napisan i njegov broj telefona, koji nije u funkciji.
Ulična prodaja
Očito snalažljivi Kladuščanin se vodi devizom „dok ima ovaca, biće i vune“; nije on kriv što su potrošači naivni, a država kilava i nezainteresovana.
Hasan „svoj med“ prodaje na pijačnoj tezgi. Reklo bi se legalno! Niko od nadležnih inspekcijskih organa da reaguje!? Niko ni od pčelara u Kladuši da digne glas! A tamo postoje dva udruženja. Tamo živi i djeluje, kako sebe naziva pčelarski stručnjak i moralista, Sulejman Alijagić.
Pred svima njima svakodnevno se ovakvim prevarama i podvalama ponižavaju istinski i čestiti pčelari Kladuše, a njih je ponajviše. Zaista je neshavtljiva šutnja pčelarskih autoriteta sa ovog područja koja je prisutna godinama. Nije se reagovalo na patvoreni med cazinskog „Medonala“; nema reakcija i akcija na ulične prodavače po Kladuši.
Iz inspekcijskih službi Kladuše, USK-a, Sarajeva, HNK-a kazali su nam da nisu dobili ni jednu prijavu za ulične prodavače meda u Kladuši, Turbetu, Počitelju, na Ivanu… Za „Hasanov med“ od 4 KM su saznali od nas!
– To je dobro organizovana ekipa švercera i proizvođača meda. I ne prodaju ga samo u Kladuši, nego distribuiraju velike količine i za Sarajevo i Hercegovinu – kaže pčelar D.Č. iz Kladuše na jednom pčelarskom forumu.
Med iz lonca
Hasan u Kladuši ima i posebne privilegije u vidu rabata za mušterije koje kupe tri i više kilograma njegovog meda. Umjesto 12, kupac plaća 10 KM.
Svima je jasno i na ovim snimcima da Hasanov med nije pčelinji proizvod, nego da je proizveden, kako jedan šaljivdžija pčelar reče, „u loncu na tihoj vatri“. U ovoj tegli, prenosi aura.ba portal, jedva da ima 4 procenta pravog meda, sve ostalo je šećer i aroma. Postoji mogućnost da je dodao izvjesne količine samljevenog kestena.
On za teglu ovakvog meda ima maksimalne troškove od 1,5 marku. Zato je Hasan i našao ekonomsku računicu od 4 KM po kilogramu.
Njemu sve ide „na ruku“; jeftine ulazne sirovine, državni organi za suzbijanje nelagelne trgovine i puštanje na tržište patvorenog meda ne reaguju, pčelarska udruženja ćorava i nijema na ovakve pojave, a kupci – kokuzi i mazlumi!
Inače, cijene pravog domaćeg meda se kreću između 15 i 20 KM.
Nakon svega ovoga, ostaje jedino nada da će potrošači imati dovoljno pameti pa med kupovati direktno od pčelara. Isto tako, mogli bi i svi pčelari, a posebno pčelarski autoriteti i čelnici pčelarskih udruženja krenuti u akciju spašavanja časti domaćeg i originalnog meda od prevaranata sa pijaca i pored auto ceste.
MM
macanovici.net
