Slušanje hutbe je VADŽIB a nafila prije dzumanskog farza SUNNET.
Prenosi se od Ibn Omera da je Poslanik, a.s., rekao: “Ako neko od vas uđe u džamiju a imam je na minberu nemoj da klanja niti govori sve dok imam ne završi.” [1]
Od Ata El Horosanija se prenosi da je rekao: “Nebiše El Hezeli je pričao od Božijeg Poslanika: “Zaista se muslimanu, kada se okupa džumom i ode u džamiju ne uznemiravajući nikoga pa tamo klanja ono što treba da klanja ako imam nije izasšao ili sjedne i sluša imama ako je već izašao sve dok ovaj ne završi, zaista mu se te džume brišu grijesi ili grijesi do druge džume.” [2]
Od Selmana se prenosi: “Ko se okupa džumom i očisti onoliko koliko može, zatim se namiriše i ode u džamiju, ne razdvajajući dvojicu, pa klanja ono što mu je propisano, zatim, kada imam izađe ćuti, biće mu oprošteno ono što je izmedđu te i druge džume.” [3]
Prenosi Ata od Ibn Abasa i Ibn Omera da su oni smatrali “pokuđenim namaz i govor petkom kada izađe imam.” [4]
Prenosi se od Ebu Hurejre: “Izlazak imama džumom prekida namaz a njegov govor prekida razgovor.” [5]
Prenosi se od Ibn Šihaba a on od Sa’lebe da su oni u vrijeme Omera klanjali sve dok Omer ne bi izašao i sjeo na minber i dok muezini ne bi počeli učiti. Kaže Sa’lebe: “Sjedeli bismo i pričali a kada bi muezini završili a Omer ustao da drži hutbu, ućutali bismo i niko od nas ne bi progovarao.” Kaže Ibn Šihab: “Izlazak imama prekida namaz a njegov govor prekida priču.”[6]
Prenosi se od Ebu Zahirijje od Abdullah ibn Bišra: “Sjedeo sam sa njegove strane na džumi pa je rekao: “Došao je čovjek preskačući vratove ljudi, na dan džume, pa mu je Poslanik, a.s., rekao: “Sjedi! Uznemirio si i zakasnio!” Kaže Ebu Zahirijje: “Pričali smo sve dok imam ne bi izašao.”[7]
Prenosi se od Ukbe ibn Amira: “Namaz je grijeh kada je imam na minberu.” [8]
Prenosi se od Ibn Omera: “Omer je držao hutbu kad dođe čovjek od prvih muhadžira pa ga Omer zovnu: “Znaš li koji je ovo sat?!” Čovjek reše: “Bio sam zauzet, vratio sam se kući kada sam čuo ezan i tamo sam ostao samo koliko da uzmem abdest.” Omer tada reče: “I još si uzeo abdest?! A znao si da je Poslanik naredio kupanje.!” [9]
Od Hišam ibn Urve se prenosi: “Video sam Abdullah ibn Safvana da je ušao u džamiju kada je Abdullah ibn Zubejr držao hutbu, na njemu džube, nanule i ahmedija, zatim se dohvatio za stub i rekao: “Esselamu Alejke ve rahmetullahi ve berekatuhu o Vođo Pravovjernih!” Zatim je sjeo i nije ništa klanjao.” [10]
Kaže Ša’bi: “Jeste li videli Hasana, on klanja a imam je izašao na minber, od koga je ovo uzeo? Ja sam video Šurejha da ne klanja kada imam izađe.”[11]
Kaže Ukajl: “Pričao nam je Ibn Šihab Ez Zuhri o čovjeku koji uđe u džamiju dok imam drži hutbu pa je rekao: “Sjednuće i neće činiti tesbih i neće klanjati.” [12]
Prenosi se od Lejsa: “Mudžahid je mrzeo da se klanja dok imam drži hutbu.” [13]
Prenosi se od Halid El Hazaa da je Ebu Kilabe došao na džumu dok je imam držao hutbu, pa je sjeo i nije klanjao.” [14]
Prenosi se od Sa’lebe ibn Ebi Malika da je rekao: “Zatekao sam Omera i Osmana pa, kada bi imam izašao, mi bismo ostavljali namaz a kada bi progovorio ostavljali bismo priču.” [15]
Što se tiče hadisa u kojem se kaže da je Poslanik, a.s., naredio Sulejku da klanja dva rekata kada je ušao u džamiju, ovaj događaj se desio u vrijeme kada su razne radnje bile dozvoljene u toku hutbe. Na to nas upućuje sahih hadis koji se prenosi od Ebu Seid El Hudrija: “Dok je Poslanik držao hutbu, došao je čovjek u veoma lošem odijelu pa mu Poslanik reče: “Jesi li klanjao?” Čovjek reče: “Ne.” Poslanik mu tada reče: “Klanjaj dva rekata!” Zatim je podsticao ljude na sadaku pa su skidali svoju odjeću te mu Poslanik od toga dade dva odijela. Kada je došla druga džuma čovjek ponovo dođe dok Poslanik drži hutbu pa ih Poslanik ponovo poče podsticati na sadaku pa taj čovjek skide jedno od svoja dva odijela.”[16]
Kaže El Ajni: “Tahavi je rekao da je Sulejkov slučaj bio u vrijeme kada su radnje bile dozvoljene u toku hutbe. Zar ne vidite u hadisu Ebu Seid El Hudrija: “Pa ljudi poskidaše svoja odijela.” A svi muslimani su se složili da je skidanje odjeće, dok imam drži hutbu, mekruh, kao što je mekruh da čovjek kaže svom drugu: “Ćuti!” Ovo upućuje da je ono što je bilo naređeno Sulejku i ono što je bilo naređeno ljudima bilo u vrijeme kada su bile dozvoljene radnje u toku hutbe.” [17]
Takođe, u Muslimovom rivajetu Sulejkovog hadisa stoji: “Od Džabira se prenosi da je rekao: “Došao je Sulejk El Gatafani na džumu a Poslanik je stajao na minberu, pa Sulejk sjede prije nego što je klanjao bilo šta. Poslanik mu tada reče: “Jesi li klanjao dva rekata?” Ne – odgovori Sulejk. Pa mu Poslanik reče: “Ustani i klanjaj dva rekata.”[18]
Kaže Et Tehanevi: “Vidljivo je da je Poslanikova naredba Sulejku bila prije nego je on počeo da drži hutbu i vidljivo je da ga je Poslanik sačekao dok nije završio a tek onda počeo hutbu.” [19]
Na Poslanikovo čekanje Sulejka upućuje i hadis kojeg bilježi Darekutni od Enesa: “Ušao je čovjek u džamiju a Poslanik je baš tada hteo da drži hutbu pa mu Poslanik reče: “Ustani i klanjaj dva rekata!” i sačeka sa hutbom sve dok ovaj ne završi.”
Takođe, bilježi Ibn Ebi Šejbe od Muhammed ibn Kajsa da je Poslanik sačekao sa hutbom kada mu je naredio da klanja dva rekata.[20]
Prof. Sami ef. Dzeko
MM
