Mislim da je neophodno da se osvrnemo i na ono što se dogodilo u prvom poluvremenu sinoćnje utakmice.
Dakle, održan je svojevrsni show tokom kojeg je predstavljen jedan vid tradicije, kulture i identiteta naroda Paname i Bosne i Hercegovine.
Na jednoj polovini tradicionalna bosanskohercegovačka nošnja i igranje kola, a na drugoj tradicionalna panamska; takozvana Pollera, koju žene nose tokom folklornih svečanosti i tradicionalnih plesova (Tamborito, Cumbia panameña, Mejorana)
Epilog?
Bosanci i Hercegovci su dobili priliku upoznati dio panamske kulture, a Panamci dio bosanske.
A oni neutralni dio i jedne i druge.
I to je ono što nas sve, kao ljudsku vrstu, čini posebno bogatim.
Kad vidimo na koliko načina se nečiji narodni identitet, kultura, tradicija, historija i emocija mogu manifestovati i izraziti.
Plesovi, kao i muzika, najčešće su stvar ličnih ukusa na koje ne možemo utjecati i samim tim je u redu da nam se nešto sviđa ili ne sviđa.
Ni samo kolo, ruku na srce, nije moj fah niti nešto kroz što izražavam sebe u bilo kojem smislu.
Ali to ne znači da ga ne poštujem kao dio kulture i tradicije mog naroda i države i da ću se stidjeti što je, kao takvo, predstavljeno na sinoćnjoj utakmici.
Naprotiv, biću ponosan.
Pojedinci trebaju izvaditi glavu iz šupka i shvatiti da naši preci nisu pili, slavili i tugovali uz jazz i Beethovena, već, između ostalog, upravo kroz narodna kola.
Stidjeti se toga nije ništa drugačije nego stidjeti se sebe.
mn
