Imao sam majku sa jednim okom. Mnogo sam je mrzio zato što me time dovodila u nezgodnu situaciju. Radila je kao kuvarica u školi kako bi nas prehranila. Jednoga dana, dok sam bio u školi, dođe da me vidi. Dovela me je u veoma nezgodnu situaciju. Kako je mogla da to uradi?!
Ja sam je ignorisao i sa puno prezira pogledao.
Narednog dana jedan učenik mi reče
“Uh, tvoja majka ima samo jedno oko!”
Tada sam poželio da nisam živ i da moja majka nestane iz mog života. Sljedećeg dana sam joj otvoreno rekao:
“Zašto me ismijavaš?! Zašto jednom ne umreš?!”
Ali, ona nije ništa odgovarala! Nisam nimalo oklijevao da to kažem niti sam o tome razmišljao, jer sam bio jako ljut.
Nisam obraćao pažnju na njena osjećanja i samo sam želio da napustim kuću. Marljivo sam učio i dobiostipendiju za studije u Singapuru. Otišao sam tamo, studirao, oženio se, kupio kuću, dobio djecu, nakon čega sam bio srećan i zadovoljan svojim životom.
Jednoga dana dođe moja majka da me posjeti, jer me godinama nije vidjela, a svoju unučad nije prije toga nikad vidjela.
Kada se našla ispred mojih vrata, moja se djeca počeše smejati.
Povikao sam:Kako si smjela da dođeš i da strašiš moju djecu?! Napolje! Neću više nikad da te vidim!”
Smireno je odgovorila:
“Oprosti. Izgleda da sam pogrešila adresu. I nestala je!
Jednog dana mi dođe pismo iz škole da se odazovem na porodični skup. Slagao sam supruzi i rekao da imam poslovno putovanje! Nakon sastanka, otišao sam staroj kući u kojoj smo živjeli, iz čiste radoznalosti. Komšije me obavijestiše da mi je majka umrla. Nisam pustio nijednu suzu. U njenom pismu koje su mi komšije uručile stajalo je:
‘’Dragi sine, dosta sam o tebi razmišljala. Oprosti mi što sam dolazila u Singapur i što sam uplašila tvoju djecu. Bila sam jako srećna kada sam čula da ćeš doći na sastanak. Ja se možda neću moći dići sa kreveta kako bih te vidjela. Oprosti mi što sam te u nekoliko navrata dovela u nezgodnu situaciju u tvom životu. Sjećaš li se da si, dok si bio dijete doživio saobraćajnu nesreću i tada izgubio oko? A ja, kao i svaka majka, nisam te mogla ostaviti da odrastaš sa jednim okom. Poklonila sam ti svoje oko. Bila sam presrećna i ponosna što moje dijete može vidjeti svijet tim okom. S ljubavlju.
Tvoja majka.”
mm
macanovici.net
