Ja sam tada rekao da ne može bik biti važniji od šehida i da milion Bošnjaka pješke u Srebrenicu, jeste projekat važniji od svakog upravnog odbora BH Telekoma i sergije poslije džume
DOK GOD SE U ČEVLJANOVIĆIMA SKUPLJA STOTINU HILJADA BOŠNJAKA U BORBI S BIKOVIMA I PEDESET HILJADA BOŠNJAKA 11. JULA U SREBRENICI, NEŠTO S TIM NARODOM NIJE UREDU…
Emir Hadžihafizbegović se u Nezuku obratio okupljenim učesnicima Marša mira. Prije svog poznatog monologa “Moja jedina domovina je Bosna i Hercegovina”, Hadžihafizbegović je odaslao nekoliko poruka koje su izazvale buru oduševljenja prisutnih boraca.
– U zadnjih nekoliko mjeseci bio sam na raznim skupovima. Bio sam na “zlatnim ljiljanima” u Mostaru, bio sam u Bužimu, u Zenici, Bihaću, evo sad u Nezuku. U Mostaru sam rekao jednu stvar koju ću reći i ovdje, iako je to stvar koja je već otišla u eter…
Znate dok god se u Čevljanovićima skuplja stotinu hiljada Bošnjaka u borbi s bikovima i pedeset hiljada Bošnjaka 11. jula u Srebrenici, nešto s tim narodom nije uredu. Narod je dobar, ali je zapušten.
Znaju dobro oni koji su zapustili bošnjački narod, a ima ih i ovdje danas, zbog čega se to desilo.
Ja sam tada rekao da ne može bik biti važniji od šehida i da milion Bošnjaka pješke u Srebrenicu, jeste projekat važniji od svakog upravnog odbora BH Telekoma i sergije poslije džume.
To je važniji projekat – kazao je Hadžihafizbegović, nakon čega se u Nezuku prolomio gromoglasan aplauz
.
Moja jedina domovina zove se Bosna i Hercegovina
i drugačije ne more bit!
Kroz mene teče bosansko srebro i zlato,
njene soli i njen ugalj, njeno željezo
i nebrojene druge rude u mome su biću osnova
i drugačije ne more bit!
Moja jedina domovina je Bosna i Hercegovina,
ona je ukrašena pletenicama djevojaka,
šamijama na dragim i mudrim glavama nena,
koje u kući svojoj i van nje nose prefinjenu mudrost života,
mudrost koju pred očima nekim koprena stoji pa ne vide ni sami sebe.
Moja jedina domovina je Bosna i Hercegovina,
ona je puna je naučnika koji žive u sokacima, dalekim i nepoznatim.
Oni ne pričaju puno, jer u mojoj domovini Bosni i Hercegovini čita se iz očiju,
Moja jedina domovina je Bosna i Hercegovina
i bosanska mi je i njiva i livada i kuća mi je bosanska
i ilduz i šekaik i zambaki zumbul i miloduh i raja
i latifica, kadifica i hažibeg i bijela lipa u avliji.
Moji su Bosanski sobeti sa trideset i tri jela
šišćevap, tirit pita, uljevak, zerde, baklava, hošaf, nišeste, paluze.
Moja jedina domovina je Bosna i Hercegovina,
To je mihrabi oltar pred kojim se klečalo i koji se nogama šutao.
Moja jedina domovina je Bosna i Hercegovina
i ezani sa bosanskih džamija su moji, ali i zvona sa crkava su moja,
jer ja sam Bosanac i Hercegovac.
Ezani nikada nisu smetali zvonima u Bosni, nit su zvona smetala ezanima.
Moja jedina domovina je Bosna i Hercegovina
i srpski pisac Branko Ćopić je moj, jer ja sam Bosanac i Hercegovac,
i Gospa u Međugorju je moja, jer ja sam Bosanac i Hercegovac.
Moja jedina domovina je Bosna i Hercegovina,
to je potvrđeno muhtarskim pečatom moga djeda i pradjeda.
To je potvrđeno dimijama mojih tetaka,
šamijama i kerama na njima.
Moja jedina domovina je Bosna i Hercegovina,
to je vrh na koji se razni penju sa raznih strana,
Taj vrh osvojit će oni koji na njemu traže ljubav prema Bosni i Hercegovini,
Jedna jedina stvar koju Bošnjaci treba da urade
jeste da stanu pred ogledalo i sami od ogledala dobiju odgovor.
Je li vole Bosnu u sebi ili sebe u Bosni?
To je pitanje svih pitanja.
Da li volimo Bosnu u sebi ili sebe u Bosni?
Sve je više onih koji vole sebe u Bosni,
ali zahvaljujuči ovakvim ljudima,
zahvaljajući ovakvim borcima, ovo je japija Bosne
i ova japija Bosne je poruka da Bosna ostaje integralna cjelovita
i da svako onaj ko pomisli da s Bosnom nešto radi imat će ove zastave.
Emir Hadžihafizbegović recituje u Nezuku 2017-te na Maršu mira što je nekada pisao rh. Mustafa Novalić u Preporodu prije agresije, književnik koji je poginuo na Gradačcu 1993-će godine.
MOJA JEDINA DOMOVINA ZOVE SE BOSNA
Kroz mene teče bosansko srebro i zlato,
njene soli i njen ugalj, njeno željezo,
i nebrojene druge rude u mom su biću osnova.
Moja jedina domovina je Bosna
i drugačije nemore bit!
Kroz mene teče bosanski potok, bunar, vodica,
sve bosanske šume i nebo bosansko.
U mome biću osnova je i drugačije nemore bit!
Moja jedina domovina Bosna puna je mezarluka,
bezistana, turbeta, hamama u toplim ljudskim kućama.
Moja jedina domovina je Bosna
i drugačije nemore bit!
Moja domovina Bosna ukrašena je pletenicama djevojaka
i šamijama na dragim i mudrim glavama nena,
koje u glavi svojoj, kući svojoj i van nje nose, koje vide daleko, koje nose mudrost
i koje pred očima nemaju koprenu ko neki danas.
Moja jedina domovina zove se Bosna
i drugačije nemore biti!
Moja domovina Bosna puna je naučnika koji nose ahmedije,
puna je naučnika koje ne učimo u školama.
Bosanski naučnici žive u sokacima dalekima i nepoznatim.
Moja jedina domovina zove se Bosna
i drugačije nemore bit!
Moja je Bosna i avlija mi je bosanska i bunar u avliji bosanski
i trešnje ispred bunara bosanska je i ilduz i sekaik i zambak
i zumbul i miloduh, raja, latifica, kadifica, hažibeg,
bijela lipa u avliji i cvijet zvani Rutavi Suljo.
Sve je to moja Bosna.
I bosanska mi je svadba i večera
i na njoj japrak sarma, šišćevap, burek, sirnica, zeljanica,
tirit pita, hosaf, nišeste, paluze, gurabija, hurmašica.
Moji su bosanski sulbeti sa trideset i tri jela.
Moja jedina domovina je Bosna!
To je mihrab u koji se ne dira i ne dijeli se ono što je cijelo.
Moja jedina domovina je Bosna!
To je potvrđeno muhtarskim pečatom moga djeda i predjeda.
To je potvrđeno dimijama mojih tetaka,
šamijama i kerama na njima.
Moja jedina domovina je Bosna!
To je sihir. To je sihir na koji će naograjisati svako
ko joj dobro ne misli!
Rh. Mustafa Novalić rođen u Gradačcu 5. januara 1952, radio je kao profesor književnosti, a agresija ga je zatekla kao direktora Gimazije u Gradačcu.
Ranjen je 26. januara 1993 na području Donjih Krečana,
umro je u Tuzli od posljedica ranjavanja 7. februara 1993.
MM
macanovici.net
