Večeras za teravih-namaz učio sam ezan vani ispred mesdžida, 100-njak metara od granice.
Ezani se čuju iz Bosne; Drmaljevo, čaršija, Zagrad i Trnovi. Neopisivo je lijepo to čuti. Ezan učiš u Hrvatskoj, a istodobno čuješ ezane iz Bosne i Hercegovine. Milina!
Piše: Admir Muhić
Nama u Maljevcu, ‘centru svijeta’, vaktija nije potrebna. Kad ezan čujemo iz Bosne onda i mi u EU zaučimo ezan. Ovo je kapija Bosne, kapija Hrvatske. Kako god, ezan dočekuje putnike namjernike. Ezani i mjesec iz Bosne su nama putokazi. Oni nas usmjeravaju. Ovo nije Turska, nije ni Saudija. Ovo je Europa iz koje se ezani čuju i do Turske i do Saudije. Ezani granica nemaju. Oni prelaze bez putnih isprava, i bez viza, i bez bilo kakve granične kotrole, čas su tamo, čas ovamo. Ljudski glas je prirodni glas, a sve što je prirodno nije strano. Ezan ljude poziva na namaz/klanjanje. Ezan ljude opominje, nadahnjuje, smiruje. Ljudi, ne bojte se ezana.
Dokle god ljudi čuju ezan neka budu bez brige i bez bojazni. Ezan poziva na mir. Ezanom se mir širi. Ezan uče muslimani. Ne bojte se ljudi koji uče ezane jer njima ezan ne dozvoljava da budu nemirni.
Poslušajte ovaj ezan i pogledajte kako je mirno, kako samo mir vlada.
Pa neka se čuje mir, mir do svemira!
(Cazin.NET)
